O meni

Dok sam bila trudna, htela sam da se pripremim baš temeljno za ono što dolazi posle porođaja.Čitala sam o attachment teoriji, povezujućem roditeljstvu i o tome šta da očekujem kako beba treba da spva, jer okolina bombarduje porukama da se naspavam pre nego što se porodim.
Čitala sam o tome koliko bebe treba da spavaju, kako da ih uspavljujemo, kakve rutine treba da imamo, kada treba da budu budne… i skoro svuda sam nailazila na isto.Trening spavanja. Samo lepo upakovan.
Svi pristupi su tvrdili da su „nežni“, „responsivni“, da poštuju povezanost između mame i bebe. I dugo nisam ni znala šta mi tu smeta. Samo sam imala osećaj da nešto ne štima.Tek kasnije, kada sam zaista počela da učim o razvoju bebinog mozga, nervnom sistemu, privrženosti i biološki normalnom snu, shvatila sam zašto.Možemo nešto nazvati nežnim koliko god želimo, ali to ne znači automatski da je usklađeno sa onim što znamo o razvojnim potrebama bebe.A onda se rodio moj sin.Imala sam hitan carski rez i prvih dana u bolnici nismo imali onu bliskost koju sam zamišljala da ćemo imati.Sećam se da sam sedela na bolničkom krevetu i razmišljala gde je on, da li plače, da li mu nedostajem.I kada smo konačno bili zajedno, nisam imala želju da ga učim da bude manje zavisan od mene, kao što svi govore.Nego baš suprotno.Htela sam da nadoknadim sve što nismo imali u porodilištu. Da ga nosim. Da ga držim. Da mu budem dostupna. Da podržim njegov razvoj onako kako sam sve više shvatala da je bebama prirodno potrebno, kroz odnos, dodir, odgovor i blizinu mame i tate.I tu sam shvatila koliko smo kao roditelji zatrpani stvarima koje nam prodaju kao neophodne.Krevetac. Bela buka. Ljuljaška. Aplikacija. Savršena rutina. Još jedna spravica koja će navodno pomoći bebi da bude mirnija ili da bolje spava.A mnogo manje pričamo o onome što je mnogo fundamentalnije:da se bebin mozak razvija u odnosu.Da beba regulaciju prvo pozajmljuje od roditelja.Da potreba za blizinom nije loša navika.Da često nije problem u bebi, nego u očekivanjima koja smo dobili o tome kako bi beba „trebalo“ da se ponaša.To je razlog zašto danas radim ovo što radim.Želim da zaštitim taj nežni i sveti odnos između mame i bebe od kulture koja ga tako često tretira kao problem.I želim da mama ima nešto više od još jednog saveta.Da razume šta se događa u mozgu i nervnom sistemu njene bebe. Da zna šta je razvojno normalno. Da zna kada zaista postoji problem, a kada je samo dobila nerealno očekivanje.I možda najvažnije, da ne mora svaki put kada joj neko kaže „nemoj toliko da ga držiš“, „mora da nauči sam“ ili „zar se još uvek budi?“ da krene iz početka da sumnja u sebe.Zato moj rad nije zasnovan na tome da ti dam još jedan set pravila koji treba savršeno da pratiš. Želim da ti dam dovoljno znanja i razumevanja da možeš da pogledaš svoju bebu i kažeš:„Znam šta gledam. Znam zašto ovo radim. I znam šta ima smisla za nas.“Kao Nurture Neuroscience Practitioner, Certified Positive Neuroplasticity Teacher i Motherhood Studies Practitioner, moj rad spaja razvojnu neuronauku, nervni sistem, privrženost, mentalno zdravlje i psihologiju majčinstva.Ali u suštini, sve se svodi na ovo:da bolje razumeš šta tvoja beba traži od tebe i da više veruješ sebi dok postaješ njena mama.

• Prijava na newsletter

Sertifikovana i obučena kod:

Da ostanemo u kontaktu.

Ostavi mi svoj mejl.Pišem retko i samo kad imam nešto što ti stvarno može koristiti. Javljam ti kad otvaram naredni Krug, kad objavim novi masterclass ili program, i one bitne stvari koje menjaju način na koji gledaš na bebin san i na sebe kao mamu.Ovo je lista za mame koje stvari rade po svom.